izložba nagrađenih radova
Broj pristiglih radova na konkurs: 277; broj učesnika: 303; broj zemalja iz kojih su radovi stigli: 27; radovi pristigli iz sledećih zemalja: Argentine, Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske, Kanade, Kine, Hrvatske, Kipra, Češke Republike, Grčke, Mađarske, Izraela, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Rumunije, Rusije, Srbije, Slovačke, Slovenije, Švajcarske, Ukrajine, Velike Britanije, SAD, Uzbekistana
Žiri 13. međunarodnog salona stripa  radio je u sledećem sastavu:    
Sibin Slavković, strip autor i urednik „Stripoteke“ (predsednik žirija), Željko Pahek, strip crtač i scenarista, Milan Miletić, strip autor, Boban Savić Geto, strip autor i ilustrator i Aleksandar Zograf, strip autor

Reč žirija
Ovogodišnji žiri međunarodnog  Salona stripa u Beogradu imao je, kao i svi prethodni, prijatan zadatak da među pristiglim radovima odabere i predloži za nagrađivanje najuspešnije autore i njihova  ostvarenja u više kategorija. Raduje sve veći broj učesnika školskog uzrasta, među kojima se sigurno nalaze i oni koji predstavljaju budućnost stripa na ovim prostorima.
Impresivan broj od 277 pristiglih radova  iz 27 zemalja,  od kojih je, kao i obično, bilo najviše iz Srbije, opravdava svrhu postojanja ove manifestacije. Činjenica da su na konkurs poslata ostvarenje iz velikog broja zemalja dovoljno govori u prilog velikog međunarodnog značaja ove izložbe za kontinuirani razvoj devete umetnosti.
Primetno je bilo prisustvo malog broja već afirmisanih autora iz Srbije i inostranstva, kao i manjeg broja stripova klasičnog strip jezika. Veliki broj mladih neafirmisanih autora, poslao je  tematski veoma raznolike radove koji se nalaze negde između klasičnog i alternativnog pristupa, koristeći pri tom različite materijale umesto klasičnog tuša i pera kako bi na najbolji način izrazili svoju ideju. Ta raznolikost u pristupu stvaranju stripa može samo da raduje.
Odluke o nagradama nisu donete lako, a verovatno je da će brojni ljubitelji stripa koji predstavljaju poseban kvalitet međunarodnog Salona stripa na samoj izložbi pronaći svoje favorite.
Sibin Slavković, predsednik žirija

NAGRADE:

NAGRADE ŽIRIJA:

∙ GRAND PRIX: Nenad Pejčić (scenario), Srbija / Igor Krstić (crtež), Srbija, „Baku”
Nenad Pejčić rođen je 1983. godine u Pirotu, gde živi i radi. Pored stripa bavi se još i muzikom, pisanjem poezije i kratke proze. Na strip sceni debitovao je 2014. godine kratkim stripom Tain (crtać Igor Krstić), u antologiji „Linije fronta“ u izdanju System Comicsa.

Igor Krstić rođen u Pirotu 1982. godine. Diplomirao je 2009. godine na Fakultetu umetnosti u Nišu, na odseku slikarstvo. Bavi se slikarstvom, ilustracijom, karikaturom i stripom. Radi kao nastavnik likovne kulture. Karikaturista je za borski list „Kolektiv“ i ilustrator izdavačke kuće „Pčelica“
∙ NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU KLASIČNOG  STRIP JEZIKA: Milenko Bodirogić (scenario), Srbija / Predrag – Buca Popović (crtež), Srbija, „Escape“
∙ NAJBOLJE OSTVARENJE U DOMENU ALTERNATIVNOG STRIP JEZIKA: Marcus Villaca, Mađarska, „The Insectuals“
∙ NAJBOLJI SCENARIO: Marjan Milanov, Srbija, „Pismo“
∙ NAJBOLJI CRTEŽ: Predrag – Buca Popović, Srbija, „Escape“
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA INOVACIJU U STRIP UMETNOSTI: Ana Petrović, Srbija, „Čudan san Tonija Zeca“

NAGRADE ŽIRIJA U KATEGORIJI TAKMIČARA DO 15 GODINA:
∙ MLADI LAV: Nemanja Tanović (2006), Srbija, „Lenji dečak“
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJBOLJU IDEJU: Mina Jakovljević (2002), Srbija, „Oteta breskva“
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA ZREO I MAŠTOVIT IZRAZ: Lazar Kovačević (2007), Srbija, „Tri praseta“
∙ SPECIJALNA NAGRADA ŽIRIJA ZA NAJMLAĐEG AUTORA: Stefan Bogdanović (2008), Srbija, „Bela“

NAGRADE PRIJATELJA SALONA:
∙ NAGRADA CRATER vfx Training Centra, Beograd: Milica Stevanović (2001), Srbija, „Gun Lady“
∙ NAGRADA STRIPOTEKE: Marko Stojanović (scenario), Srbija / Ianos Dan Catalin (crtež), Rumunija / Aljoša Tomić (kolor), Srbija, „Vera“
∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE SYSTEM COMICS: Marjan Milanov (scenario), Srbija, Marko Serafimović (crtež),  Srbija, „Pismo“
∙ NAGRADE IZDAVAČKE KUĆE DARKWOOD: Tomislav Tikulin (scenario i kolor), Hrvatska / Sebastijan Čamagajevac (crtež), Hrvatska, „The Weddin’ Master“
Aleksa Milijanović (2003), Srbija, Bez naziva
∙ NAGRADA KNJIŽARE DELFI: Nenad Pejčić (scenario), Srbija / Igor Krstić (crtež), Srbija, „Baku“
∙ NAGRADA ČASOPISA STRIPOLIS: Jelena Vasiljević, Srbija, „The Box“
∙ NAGRADA  STRIP MAGAZINA MUNJA STRIP: Ena Vasković (2006), Srbija, „Ena u luna-parku“
∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE ČAROBNA KNJIGA: Milorad Vicanović Maza, Bosna i Hercegovina, „Grob“
∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE BESNA KOBILA:
Vlastimir Mandić, Srbija, „Jeremija pali topa – neka bude borba neprestana“
∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE MODESTY STRIPOVI: Kristyna Baczynski, Velika Britanija, „Repository“
∙ NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE ROSENCRANTZ: Grzegorz Weigt, Poljska, „She and the Sea“
∙ NAGRADA KLUBA KOLEKCIONARA "S" I MALE PRODAVNICE RETKOSTI:
Marina Stefanović (2000), Srbija, „Iza ogledala“
∙ NAGRADA STRIPARNICE KEN STRIPOVI: Matea Stević (2002), Bosna i Hercegovina, „Kamen“

ponedeljak, 19. oktobar u 20.00 velika sala
učestvuje ansambl Mikro: Miroslav Miša Savić – elektronika, Aleksandar Jovan Krstić – flauta i Andrija Sagić - elektronika, vokal
Pojam „Mikrotonala muzika“ obuhvata sve štimove koji nisu standardno temperovani. Tu spadaju istorijski štimovi od srednjeg veka (Pitagora), brojni barokni štimovi, četvrttonske vizantijske i arapske skale i na kraju savremeni mikrotonalni sistemi. Festival objedinjuje svu muziku pisanu nestandardnim štimovima.
Tema ovogodišnjeg festivala je prostor. Istražićemo prostor između dva stupnja u muzičkoj skali, tačnije ispitaćemo koliki je prostor između muzičke sekunde. Mogu li se određeni objekti raspoređeni u prostoru proporcionalno preslikati u zvučne frekvencije koji bi tako tvorili muzičku skalu? Da li je „prazan prostor“ – „tacet“?

petak, 16. oktobar i subota, 17. oktobar velika sala
Internacionalni festival argentinskog tanga dece i mladih
Tri dana besplatnih programa za ljubitelje tanga

petak, 16. oktobar velika sala
19.30 - 21.30 MULTIMEDIJALNA PREZENTACIJA ARGENTINSKOG TANGA
22.00 - 04.00 GRAN MILONGA - SUSRET GENERACIJA, nastupa orkestar Tanguango, DJ Mirko Stanić

subota, 17. oktobar velika sala
15.00 - 16.00 Veliki zajednički čas svih osnovaca učesnika u projektu ZAPOČNIMO UPOZNAVANJE ZAGRLJAJEM
16.30 - 17.30 Prvi čas tanga za učenike novih škola koje su uključuju u projekat ZAPOČNIMO UPOZNAVANJE ZAGRLJAJEM
20.00 - 21.00 Koncert: TANGUANGO I UČENICE I UČENICI MŠ DR VOJISLAV VUČKOVIĆ I MŠ STANKOVIĆ
21.00 - 21.30 TANGO MODNA REVIJA; Kreatorka Marina Mićanović, modeli -  plesačice i plesači iz srednjoškolskog i studentskog pogona.
22.00 - 04.00 GRAN MILONGA - SVE DOK PLEŠEŠ, MLAD SI, plesni nastupi različitih tango generacija.
mala sala
18.00 - 20.00 Tribina: TANGO U SISTEMU OBRAZOVANJA: ISKUSTVA, REZULTATI, POTENCIJALI

nedelja, 18. oktobar velika sala
15.00- 18.00 VELIKI SUSRET TANGO BRUCOŠA I TANGO APSOLVENATA - prvi čas i prezentacija, nakon čega sledi kratak plesni događaj.

subota, 24. i nedelja, 25. oktobar od 14.00 do 23.00 velika sala, mala sala, Novi prostor i klub
Za peti festival po redu koji je i mini jubilej, Udruženje ljubitelja fantastike „Evenstar“ ovog puta organizuje dvodnevno dešavanje. SKC nakratko postaje dom junacima i bićima iz sveta mašte. Posetioce očekuju sada već redovne teme kao što su epska i naučna fantastika, steampunk, a ovogodišnji  festival stavlja poseban akcenat i na oblast mitologije. Još jedna novina jeste fantastika u stripskoj formi. U programu će, kao i ranije, biti i dosta interaktivnog sadržaja.
Na ovom festivalu sigurno će vas zabaviti: akustični bend koji izvodi filmsku muziku; gudački orkestar koji će izvesti numere iz video igara, serija i filmova iz oblasti fantastike; plesne trupe; tribine (Steampunk, tribina posvećena Tolkinovom stvaralaštvu, fantastika u stripu...; tablične i kartične igre; cosplay takmičenje; izložba i predstavljanje stripa „Valkira“; Fantasy face paint; Rešavanje zagonetki i pitalica iz sveta fantastike; konkurs za izložbu likovnih radova; konkurs za literarne radove; prodajna izložba; viteška udruženja; Interaktivne radionice: ples, mačevanje, crtanje zmaja, origami star wars; metal bend koji izvodi numere grupa Nightwish, Withinh Temptation, Blind Guardian...
Detaljne informacije o programu na Facebook stranici i sajtu  www.evenstarfantasy.com

od 24. do 27. novembra velika sala, mala sala, Novi prostor
Deseti festival srpskog filma fantastike (FSFF)
Jubilarno 10. izdanje biće održano od 24. do 27. novembra, prvi put u novom prostoru – u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Deceniju postojanja, Festival srpskog filma će proslaviti sa više od stotinu filmova iz čitavog sveta. Kao i ranije, i ove godine filmovi će biti razvrstani u nekoliko programa i tematskih celina, te će se takmičiti za dve festivalske nagrade.
U konkurenciji za nagradu Koskar, naći će se filmovi iz Srbije, regiona i inostranstva. U konkurenciji za najbolji strani film biće razmatrani samo kratkometražni filmovi, dok će najuspešniji dugometražni filmovi biti deo revija i pratećih programa festivala.
Stručni žiri ocenjivaće filmove koji će se u glavnom takmičarskom programu takmičiti za Koskara u sledećim kategorijama: 1) najbolji igrani film; 2) najbolji igrani film po izboru publike; 3) film sa najboljom pričom; 4) igrani film sa najboljim vizuelnim efektima; 5) specijalna nagrada za pojedinačno dostignuće; 6) nagrada za najbolji film iz regiona (zemlje SFRJ); 7) nagrada za najbolji strani film (ostvarenja iz celog sveta).
Za nagradu Piramida takmičiće se ostvarenja snimana namenski na temu „Urbane legende'', koju je Festival zadao ove godine. Zato su pozvani svi autori da prilože svoje radove na priče o čudnim događajima, smešnim iskustvima i neobjašnjivim misterijama, priče koje se graniče sa fantastikom, bajkom, hororom, glasinama i istinom... Sa urbanim legendama, koje se kao deo savremenog folklora modernog čoveka šire u svakodnevnim razgovorima, na internet forumima, putem novina, u filmovima. To su priče za koje nikada ne znamo kome su se tačno desile, ali uvek „znamo“ da se jesu nekom dogodile.
Kao i ranijih godina, filmski program festivala pratiće brojne promocije, izložbe, tribine i gostovanja.
Detaljniji program može se videti na sajtu SKC-a i na sajtu Festivala www.fsffantastic.com

petak, 6. novembar
Festival kubanske muzike i plesa
Peti put na jednom mestu, u četiri dana trajanja Festivala, svoje mesto će pronaći ljubitelji latinskih plesova, muzike i kulture Kube. Ovo je prilika kada ljudi iz celog sveta dođu u Beograd i našu prestonicu učine kosmopolitskim gradom. Ljubitelji kubanske muzike na jednom mestu, uživaju govoreći isključivo jednim jezikom – govorom tela izraženim kroz ples. Čak iako ne znate ništa o salsi, plešite, probajte, jer ovo je prilika da oslobodite i upoznate sebe, ali i mnogo novih ljudi.
Projekat Festivala kubanske muzike i plesa nastao je angažovanjem instruktorskog tima škole salse HAVANA BELGRADO, koji od 2007. godine predstavlja jednu od najznačajnijih organizacija u Srbiji i regionu kada je reč o promociji kubanske i latino muzike i plesova.
Havana en Belgrado je festival koji svojim sadržajem okuplja zaljubljenike u ples, muziku i kulturu Kube i Latinske Amerike, kojih u Beogradu ima sve više. Po konceptu prevazilazi događaje koji su se prethodnih godina organizovali na području Beograda, Novog Sada, Rovinja itd., ali sadržajem izlazi iz striktnih okvira kojih su se njegovi prethodnici držali. Plesni program festivala čine intenzivne radionice latino plesova, u trajanju dva festivalska dana, u nekoliko plesnih sala. Instruktori sa velikim iskustvom i renomeom u svetu plesa, iz više zemalja, edukovaće polaznike i učesnike plesnog programa festivala Havana en Belgrado. Detaljnije na http://www.havanaenbelgrado.com/

subota, 7. novembar u 22.00 velika sala
Festival kubanske muzike i plesa

nedelja, 8. novembar u 22.00 velika sala
Festival kubanske muzike i plesa

subota, 23. januar 2016. u 22.00 velika sala

sreda, 13. april u 19.00 mala sala
Sedmi Festival satirične priče u organizaciji Beogradskog aforističarskog kruga
učestvuju: Slobodan Simić, Aleksandar Čotrić, Bojan Ljubenović, Dragutin Minić Karlo, Miodrag Stošić, Nenad Vučetić, Savo Martinović, Vladimir Dramićanin, Dejan Dimitrijević, Saša Tomašević, Bojan Šestić...
selektori festivala: Vesna Denčić, Bojan Ljubenović i Dragutin Minić Karlo
Pod sloganom „Vrdi li pričati“, održaće se već tradicionalni 6. Festival satirične priče. Svoje satirične priče čitaće neki od naših najboljih pisaca ovog žanra. Kao što i sam slogan jasno poručuje, kad se ćuti, ne može se ništa ni reći, a posebno ne kritika i kritičko mišljenje o savremenom srpskom društvu. Novo vreme starih zabrana nije uspelo da zaplaši i pokoleba naše iskusne i prekaljene satiričare. Zato je srpska satira bila i ostala govor poniženih i uvređenih, a srpski satiričari svojevrsni portparoli svog nezadovoljnog naroda.
Selektori su i ove godine izabrali nove priče, one koje su objavljivane u periodu između dva festivala, a za najbolju je predviđena posebna nagrada. Kao i obično kada nastupaju satiričari, moći će da se čuje ono o čemu se ćuti i ono o čemu niko ne sme da piše i pisne. A najviše o onome što je smešno.
Da li u Srbiji ima i takvih tema o kojima se ćuti, i ima li šta smešno, najbolje je uveriti se lično.

utorak, 19. april u 19.00  Galerija SKC Novi Beograd
Raduje me svako  Bijenale mozaika jer znam da će me ponovo uvesti u  svoju magiju. Raduje me jer  mi uvek otkriva novu fantastiku i poetski realizam. Raduje me jer ovakva izložba integriše religijsko stvaralaštvo i svu raskošnost realizma i simbolike i u tom višeslojnom značenju izlazi iz vremena i prostora. To osećanje slede i učesnici Bijenala jer je ono za njih poseban izazov. Majstorski odabir tesera, osećanje za valerska nijansiranja, građenje atmosfere, i ruke koje prate tok energije i svetlosti kamena otelotvoruju neverovatna dela. Početni cilj BIjenala je odavno postignut i prevaziđen: od istraživanja i oživljavanja  mozaičkog kulturnog nasleđa do značajne uloge u prezentaciji ove vrhunske tehnike i njenim visokim dometima kojim se odlikuju mozaički stvaraoci. (Ljiljana Subotić, autor Bijenala) 

petak, 1. april
U saradnji sa Institutom za umetničku igru, kao prvim fakultetom za umetničku igru u Srbiji, koji je, koristeći resurse najboljih domaćih kadrova i stručnjaka Laban Konzervatorijuma za muziku i ples iz Londona, počeo sa radom pre svega dve godine, Studentski kulturni centar u Beogradu realizovaće ovogodišnje Aprilske susrete posvećene temi pokreta. Plesne koreografije, koje su u okviru programa ovog fakulteta razvijene za te dve školske godine, kao i sasvim nove, rađene specifično za prostor u kome će biti izvođene, aktiviraće na kreativan način ceo prostor zgrade Studenskog kulturnog centra u periodu od prvog do četvrtog aprila. To će pratiti i izložbe fotografskih prikaza pokreta i portreti plesača, na kojima su zajedenički radili profesori i studenti ovog Instituta. Tim profesora angažovan na ovom projektu čine Aleksandar Saša Ilić, baletski igrač i magistar koreografije, član Međunarodnog saveta za igru (CID) pri Unesku, Snežana Arnautović, likovna umetnica, scenografkinja i doktorka insterdisciplinarnih studija, Milan Radovanović, fotograf i doktor interdisciplinarnih studija, i Nemanja Maraš, fotograf koji radi i u polju socijalno aktivne umetnosti. Oni su za ovu priliku sa studentima razvili širok dijapazon fotografskih i koreografskih radova koji tematizuju načine na koji vizuelne umetnosti i ples mogu da komuniciraju. Susrete će otvoriti koreografija koju je za ovu priliku osmislio koreograf Igor Kirov iz Makedonije, a dalji program Aprilskih susreta obuhvata koreografije profesora i studenata I i II godine Instituta za umetničku igru, izložbu fotografija koje su nastale u okviru predmeta Pokret i slika, video radove, predavanja, radionice i koreografske improvizacije.
Erin Sanchez iz Nurejev Fondacije održaće predavanje na temu posvećenu ishrani, hidrataciji i plesnoj terapiji profesionalnih igrača, a Jelena Kostić, koreografkinja koja živi i radi u Holandiji radionicu savremene igre.
Koreografi: prof. Aleksandar Ilić, prof. Igor Kirov, Tijana Malek, Ivana Ljujić, Boris Vidaković, Đurđija Jelenković, Jovana Ikonic, Katarina Bućić, Branko Mitrović, Ana Obradović, Nikolina Milošević, Olgica Perić.
Izvođači Đurđija Jelenković, Sava Vidicki, Nikol Srebrov, Marija Dimitrovska, Jelisaveta Vučenović, Aleksandra Sparić, Ana Obradović, Branko Mitrović, Tijana Malek, Katarina Stojković, Katarina Bućić, Boris Vidaković, Jovana Ikonić, Marija Vučenović, Teodora Durać, Mila Stijak, Plesni teatar Gospođe, Nikolina Milošević, Olgica Perić, Tiha Celinšek, Jelena Stoisavljević, Ana Obradović.
Fotografi su: Đurđija Jelenković, Ana Obradović, Mirjana Davidovac, Bobana Rokvić, Olgica Perić, Jovana Ikonić, Nikolina, Milošević, Svetlana Vukosavljević, Nevena, Ćosić, Jelisaveta, Vučenović, Boris, Vidaković, Marija Dimitrovska, Nikol Srebrov, Vukan Belojević, Jelena, Radulović, Aleksandra, Sparić, Sava Vidicki, Draginja Topić, Teodora Durać, Tijana Malek, Tamara Pingović, Ada Raspor, Andrea  Simić, Mila Stijak, Celnišek Tiha, Katarina Bućić, Unu Popović, Branko Mitrović, Marija Vučenović, Vladimir Čubrilo, Maja Golubović, Jelena Stoisavljević, Katarina Stojković

petak, 1. april
u 19.00 Ispred Svečanog ulaza  i Galerija
OTVARANJE APRILSKIH SUSRETA
koreograf: prof. Igor Kirov
izvođači: Đurđija Jelenković, Sava Vidicki, Nikol Srebrov, Marija Dimitrovska, Jelisaveta Vučenović, Aleksandra Sparić, Ana Obradović, Branko Mitrović, Tijana Malek, Katarina Stojković, Katarina Bućić

u 19.20 Velika sala
PRITISAK / koreograf: Boris Vidaković, izvođač: Boris Vidaković           
BOLERO / koreograf: Đurđija Jelenković, izvođač: Đurđija Jelenković
MEAT / koreograf: Jovana Ikonić, izvođač: Jovana Ikonić
RED / koreograf: Katarina Bućić, izvođači: Marija Vučenović, Teodora Durać
WRONG LEFT / koreograf: Tijana Malek, izvođači: Mila Stijak, Boris Vidaković, Katarina Bućić
u 19.50 Kružno stepenište
SWAN / koreograf: grof. Aleksandar Ilić, izvođači: Ada Raspor
u 20.00 Cirkus galerija
BIOSFERA / koreograf: Ivana Ljujić, izvođači: Marija Vučenović, Branko Mitrović
u 20.10 Novi prostor
UGAŠENE / koreograf: Tijana Malek, izvođači: Teodora Durać, Katarina Stojković
u 20.20 Velika sala
TIPOVI / koreograf: Branko Mitrović, izvođači: Nikolina Milošević, Olgica Perić
u 20.30 Velika sala
LOCKED / koreograf: Ivana Ljujić, izvođači: Teodora Durać, Boris Vidaković
u 19.00 Galerija
Pokret i slika / izložba fotografija studenata Instituta za umetničku igru
u 19.00 Srećna galerija
Marija Đaković: Telo, izložba crteža
u 19.00 Galerija Cirkus
TELO U AKCIJI, izložba fotografija Lidije Antonović
u 19.00 Mala sala
MISLITI POKRET, fotografije iz arhive Teatra Mimar
Telo u performansima Teatra Mimar ima složeni zadatak da misli, kreira pokretom i prenosi interpunkcijom pokreta poruke i laboratorijski istražene ideje. Fotografije su dokumenti komunikacije pokreta koje inteligentna tela simbolizuju misli.
u 19.00 Klub
Video radovi

u 19.00  ispred male sale
ovde, na ovom mestu...*
održan je performans Marine Abramović: Oslobađanje glasa
foto postavka
Pre 4 decenije u okviru V Aprilskih susreta, 22. 4. 1976. godine Marina Abramović je izvela performans Oslobađanje glasa. Ovom prigodom postavljene su fotografije sa osnovnim informacijama o tom događaju.
* Projekat „Ovde na ovom mestu...“ pokrenut je 2009. godine sa ciljem da se učvrsti sećanje na događaje koji su tokom više od četri decenije rada SKC-a realizovani kao „tekući programi“ i vrlo često bivali osporavani od strane javnosti, da bi potom postajali toposi u vremenu od opšteg kulturnog, istorijskog, mitskog... značaja.

subota, 2. april
u 19.00  ispred Velike sale
ŽIVOT NA RASPRODAJI / koreograf: Tijana Malek,  izvođač: Tijana Malek
u 19.40  Novi prostor
NEĆU, video rad / autor: Katarina Stojković
u 19.50  Novi prostor
NESTAJEMO U VREMENU, video rad / autor: Tiha Celinšek, Jelena Stoisavljević
u 20.00  Velika sala
BEFLANA / koreograf: Branko Mitrović, izvođač: Branko Mitrović
u 20.15  Velika sala
bez naziva / koreograf: Ana Obradović,  izvođač: Ana Obradović
u 20.30  Velika sala
bez naziva / koreograf: Olgica Perić, izvođač: Olgica Perić
u 20.40  Velika sala
4 ELEMENTA / koreograf: Nikolina Milošević, izvođač: Nikolina Milošević
u 21.00  stepenište ispred velike sale
BELO NA BELOM / koreograf: Ivana Ljujić, izvođači: Teodora Durać, Mila Stijak, Marija Vučenović
nedelja, 3. april
u 17.00 Novi prostor
Video radovi  Instituta za umetničku igru (improvizacije, flash mob, 47/60)
u 17.00  mala sala
Erin Sanchez iz Nurejev Fondacije održaće predavanje na  temu posvećenu ishrani, hidrataciji i plesnoj terapiji profesionalnih igrača
u 19.00  Velika sala
Jelena Kostić, koreografkinja (Holandija) / Radionica savremene igre
u 20.00 plato ispred svečanog ulaza
Studenti Instituta za umetničku igru izvešće koreografske improvizacije prof. Maćeja Kuzminskog
u 21.00    Stepenište ispred Velike sale    BELO NA BELOM / koreograf: Ivana Ljujić, izvođači: Teodora Durać, Mila Stijak,
Marija Vučenović
u 21.00 Velika sala
MISLITI VREME/ transmedijalni performans
koncept: Lidija Antonović; muzičari: Katarina Ranković-klavir, Ljubica Damčević-violina, Teodora Sarić-saksofon, Predrag Radovančević-perkusije i didžuridu; performeri umetničke igre: Anja Nikolić, Galina Ralić, Nikola Vranić
i Katarina Orlandić; grafoskop: Kristina Drašković, likovne intervencije uživo; kostimi: Lara Popović; video art:  Lidija Antonović i Kristina Drašković Bočkov; savetnik: Nela Antonović, umetnički direktor Teatra Mimart
Performans “Misliti vreme” prvi put je izveden na međunarodnom festivalu muzike BUNT 03 – Beogradska umetnička nova teritorija u novembru prošle godine u SKC-u. Grupa mladih umetnika okupljena projektom zajedno istražuje mogućnosti zvuka, vizuelnog, pokreta i misli kroz vanvremenski sinkretički performans. Umetničko traganje za novim istinama u konfuziji brzine vremena sadašnjeg, ima smisla kao beg od savremenog društva izobilja. Okupljanje, do-edukacija i međusobni podsticaj jesu potreba mladih umetnika za kolektivnim istraživanjem. Sinergija muzičara, vizuelnih umetnika i performera donosi inovativnu formu interdisciplinarnog.

od 20. do 25. aprila
Jedan je od najvećih internacionalnih festivala argentinskog tanga u Evropi, Beogradski tango susret (Belgrade Tango Encuentro) održava se sedmu put zaredom. O značaju koji festival ima u kulturno-turističkoj ponudi našeg glavnog grada, a i cele zemlje, govori činjenica da svake godine ovim povodom u Beograd dolazi više od 700 stranih gostiju, iz oko 50 zemalja. Broj učesnika festivala raste iz godine u godinu, pa je izvesno da će ove godine biti zabeležena rekordna posećenost.
Festival donosi pravi tango-maraton, što znači da se tokom njegovog trajanja, tango pleše neprekidno, danju i noću. Pored plesnih radionica koje vode najpoznatiji argentinski tango plesači, velikih plesnih večeri – milongi, učesnici festivala mogu da plešu i tokom dana, kao i na “after party” milongama.
Za vreme festivala, posetioci mogu da uživaju u enterijerima posebno uređenim za ovaj događaj, tango kafeu, predavanjima o tango kulturi i muzici, kao i u izložbi poznatih brendova iz sveta tango mode. Večernje milonge svake godine okupe oko 1000 plesača i plesačica iz celog sveta koji su svedoci spektakularnih nastupa najvećih tango umetnika današnjice.
Uz velike plesne večeri i radionice, Studentski kulturni centar biće domaćin i besplatnih događaja otvorenih za javnost.

5 – 8. maj
Festival internacionalnog studentskog teatra (FIST) osnovan je 2005. godine na inicijativu studenata Menadžmenta i produkcije pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Iz godine u godinu studenti samostalno organizuju i vode FIST kao deo prakse u okviru fakultetskog obrazovanja.
Ekipa zadužena za organizovanje jedanaestog po redu FIST-a imala je zadatak da osmisli temu ovogodišnjeg festivala, tradicionalno se oslanjajući na ono što smatra aktuelnim, angažovanim i važnim u trenutku kada se festival realizuje. U skladu sa tim, odlučeno je da su promene nešto što je u ovom trenutku jako važno, ali ne samo u ovom trenutku, već u svakom - jer menjati sebe i svet oko sebe nikada neće prestati da bude aktuelno. Studenti sa četvrte godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, stoga su rešili da daju sebi i drugima priliku da nešto promene.
Ideja FIST-a biće menjati (se) kroz pozorište i kroz sve ono što nam pozoriše pruža. Predstave koje gostuju na ovogodišnjem festivalu pokušaće da odgovore na ovaj izazov, da nešto promene i da se zajedno stvori jedno novo pozorište. Jer, pozorište nastaje kada se pitaš šta stoji iza svega toga, a kada se pitamo - mi postojimo i stvaramo, mi menjamo i mi se menjamo.
Glavni program:
Izgladneli carević – Jekaterinburg, Rusija; Tamara – Zagreb, Hrvatska; Ka svetioniku, do strane 73 – Prag, Češka; Lizistrata ili porazgovarajmo malo o ratu i miru – Novi Sad, Srbija; Nemi konobar – Varšava, Poljska; Bure baruta – Banja Luka, Bosna i Hercegovina; Tri katastrofe koje sam srećno preživeo! – Cirih, Švajcarska
FIST produkcija:
Kaskader – produkcija Fakulteta dramskih umetnosti
FIST EDU:
Pozorišna kreativna radionica – Milan Mađarev
Radionica scenskog prostora i dizajna – Mia David
Glumački trening – rad glumca na sebi/Radionica scenskog pokreta i plesa – Slobodan Beštić

ČETVRTAK, 05. MAJ 2016.
15.00-18.00Mala salaRadionica Slobodana Beštića
„Glumački trening- Rad glumca na sebi“
18.30-19.00Ispred SKC-a Otvaranje festivala
19.00Galerija Cirkus Otvaranje izložbe scenskih kostima „Koraci“
21.15-22.30Velika sala/
Mala sala„Kaskader“
10.30GalerijaDovoz radova za FESTUM

PETAK, 06. MAJ 2016.
18.00-19.30 Bašta„Bure Baruta“ (Banjaluka)
19.30-20.30 Velika sala„Samoobsluga“ (Poljska)
21.00-21.50 Velika sala„Tamara“

SUBOTA, 07. MAJ 2016.
11.00- 15.00Ispred Male saleRadionica Mia David
„Radionica scenskog prostora i dizajna“
11.00-15.00Mala salaRadionica Slobodana Beštića
„Radionica scenskog pokreta i plesa“
12.00-15.30Novi prostorRadionica Milan Mađarev
„Pozorišna kreativna radionica“
19.30-20.40Velika sala„Lizistrata“ (Novi Sad)
11.00-15.00Srećna galerijaSKC-ova besplatna škola stripa i ilustracije za polaznike uzrasta do 15 godina

NEDELJA, 08. MAJ 2016.
11.00-15.00Mala sala Radionica Mia David
„Radionica scenskog prostora i dizajna“
12.00-15.30Novi prostorRadionica Milan Mađarev
„Pozorišna kreativna radionica“
19.30-20.45Velika sala „Three catastrophes I happily survived“ (Švajcarska)
21.30-22.00Velika sala Zatvaranje festivala

od 9. do13. maja

Sedmi po redu Festival studenata Univerziteta umetnosti održaće se od 9. do 13. maja pod sloganom „KRENI OD SEBE“, fokusirajući se tako na sliku studenata u sopstvenim očima. Svi možemo da se složimo da je samokritika nešto što našem društvu prilično nedostaje i da su mnoge društvene patološke pojave upravo posledica njenog nedostatka. Studenti smatraju da je došlo vreme da se kritički osvrnu na sopstveni doprinos njihovom trenutnom položaju u društvu, ali na taj način žele i da daju primer drugima. Od 2010. godine kada je osnovan, Festum okuplja studente svih umetničkih fakulteta na jednom mestu i pruža im priliku da pojedinačno, ali i kroz međusobnu saradnju stvore umetničke rezultate i prikažu svoj umetnički i naučni rad široj javnosti. Program Festivala čine koncerti, izložbe, revije kostima, pozorišne i filmske predstave, naučne tribine, instalacije i višemedijski umetnički projekti.

Ponedeljak, 9. maj
19:00 Velika sala SKC
Svečano otvaranje Festum-a
Koncert studenata FMU
21:00 Velika sala SKC
Dnevnik jednog ludaka, Monodrama (Dušan Matejić, FDU)
Galerija SKC
Otvaranje zajedničke izložbe FLU i FPU
Mala sala SKC
Otvaranje izložbe grafike

Utorak, 10. maj
20:00 Velika sala SKC
Bog da prosti, Monodrama (Anita Stojadinović, FDU)
21:00 Mala sala SKC
Projekcije filmova studenata FDU

Sreda, 11. maj
Dan improvizacije
12:00 Mala sala SKC
Tribina studenata muzikologije i etnomuzikologije
Tribina studenata Muzičke teorije
20:00 Velika sala SKC
Koncert u formi improvizacije
21:00 Velika sala SKC
Ludilo ledi Magbet, Scenska improvizacija studenata FMU i FDU

Četvrtak, 12. maj
16:00 Mala sala SKC
Art Crunch 0.1, Tribina Interdisciplinarnih studija UU
21:00 Mala sala SKC
Projekcije filmova studenata FDU

Petak, 13. maj
17:00 Mala sala
Predstavljanje studijskih programa Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti
20:00 Velika sala
Revija kostima

IZLOŽBE SU OTVORENE SVAKOG DANA FESTIVALA OD 12:00 DO 20:00

od 18. do 22. maja
Konferencija ima za cilj da promoviše multidisciplinarnost kao i da stvori jedinstvenu priliku za razmenu i implementaciju naučnih dostignuća. Uz podršku mnogih fakulteta iz zemlje i regiona, naučni program obuhvata interaktivna predavanja studenata i eminentnih stručnjaka. U sklopu konferencije biće održane radionice koje će voditi eksperti sa iskustvom u primeni naučnih dostignuća u privredi.
Petodnevni program konferencije pripremio je naučno-popularne tribine i istraživanja iz prirodnih i društvenih nauka. Naučni odbor FISEC 16 sastoji se od profesora sa različitih univerziteta iz zemlje i inostranstva (Varaždin, Budimpešta, Osijek, Banja Luka, Podgorica, Novi Sad...)
Učesnicima ovogodišnje konferencije biće omogućeno da se upoznaju sa izazovima i steknu iskustva u praksi kao i da kroz uspostavljanje dijaloga između teorije i prakse doprinesu podizanju svesti o značenju zaštite životne sredine.
 Deo programa konferencije predstavlja i studija slučaja koja se odnosi na analizu i rešavanje određenog problema postavljenog od stručnjaka, sa ciljem poveezivanja mladih iz različitih naučnih oblasti kako bi timskim radom došli do optimalnog rešenja zadatog problema.
U sklopu konferencije biće održano i nekoliko stručnih obuka koje će biti vezane za određene veštine: Start up obuka, „Budi sam svoj novinar“, „Urbana obnova i revitalizacija napuštenih industrijskih objekata na području Beograda“ i radionica naučne komunikacije. Pored toga, program konferencije sadržaće i nekoliko predavanja, kao što je predavanje „Nacionalna strategija za borbu protiv klimatskih promena kao nova strategija održivog razvoja“, sa ciljem uključivanja javnosti i podizanja svesti o važnosti očuvanja životnog okruženja.

subota, 21. maj od 17.00 do 01.00
Galerija
SVETSKI BIJENALE STUDENTSKOG PLAKATA

Cirkus galerija
IZLOŽBA FOTOGRAFIJA PLAKATA APRILSKIH SUSRETA IZ ARHIVA SKC-a (jednodnevna postavka za Noć muzeja)

Klub
IZLOŽBA PLAKATA ZA PROGRAME SKC-a  IZ ARHIVA SKC-a
Nekada su  rađeni u svrhu oglašavanja koncerata i drugih javnih događaja kojima je promovisan prvi originalan i sasvim autentičan talas lokalnih i  regionalnih muzičkih bendova, kao i potkulture koja se oko njih razvijala. Danas su to dokumenti vremena koga se svi rado sećamo, mnogi čak i sa nostalgijom, vremena koje je sobom nosilo čitavu bujicu samoorganizovanih kreativnih projekata, od kojih su mnogi svoje institucionalno mesto našli baš u SKC-u. Da ono što se tada dešavalo u SKC-u nije bila samo muzika i moda datog trenutka, svedoče i ovi plakati od kojih su neki realizovani u tadašnjoj grafičkoj radionici SKC-a, pri tom uspevajući da očuvaju svežinu i različitost od onoga što je bio grafički standard ondašnjeg, ali i današnjeg vremena.

Novi prostor
KINOBELEŠKE 1
Video projekcija iz Arhiva SKC-a (jednodnevna postavka za Noć muzeja ) dokumentarnog filma rađenog u oktobru, 1975. godine, režija:  Luc Beker, britanski filmski autor poznat po ranije realizovanim dokumentarnim filmovima o odnosu umetnosti i politike, odnosno angažmana u umetnosti. Film je realizovan u saradnji sa Filmforumom SKC-a. U filmu učestvuju: Marina Abramović, Dunja Blažević, Biljana Tomić, Jerko Ješa Denegri, Jasna Tijardović, Bojana Pejić, Dragica Vukadinović, Dragoljub Raša Todosijević, Neša Paripović, Zoran Popović, Goran Đorđević, Bojana Pejić, Dragomir Zupanc, Goran Trbuljak, Slavko Timotijević, Dragan Stojanovski; produkcija: SKC, 1975.  U trenutku svakodnevice jedne mlade institucije kulture, Beker je, pristupivši zadatoj temi kao dokumentarnom materijalu, ostvario filmski zapis vredan pažnje i sa umetničko-istorijske tačke gledišta omogućavajući mladim umetnicima i istoričarima umetnosti autentičnu ekspresiju u formi kratkih monologa. Tokom vremena, ovaj film je postao nezaobilazan predmet interesovanja za svakog ko se bavi proučavanjem savremene umetničke scene u regionu, pa i šire.

Srećna galerija
ANA MARINOVIĆ: OSMEH IZA OGLEDALA
crtež i digitalna grafika /objekat

klub, stepenište...
OVDE NA OVOM MESTU...
foto postavke, plakati,  printovi iz Arhiva SKC-a (jednodnevna postavka)
Projekat „Ovde na ovom mestu...“ pokrenut je 2009. godine sa ciljem da se učvrsti sećanje na događaje koji su tokom više od četri decenije rada SKC-a realizovani kao „tekući programi“ i vrlo često bivali osporavani od javnosti, da bi potom postajali toposi u vremenu od opšteg kulturnog, istorijskog, mitskog značaja.

nedelja, 29. maj od 10.00 do 18.00 klub
BGD: COMICS BERZA
berza stripova, akcionih figura, manga, cosplay...

utorak, 7 - 9. jun  u 19.30, 20.30, 21.30 velika sala
Alternativna umetnička manifestacija nastala sa idejom da promoviše regionalnu modnu scenu i pruži šansu mladim nedovoljno afirmisanim dizajnerima da prikažu svoj talenat širokoj publici. U toku tri BAFE dana održi se desetak modnih revija dnevno, koje prikazuju kako kolekcije mladih dizajnera, tako i sezonske, komercijalne i tematske revije, i na taj način omogućava mladim autorima da se nađu rame uz rame sa već etabliranim modnim profesionalcima.
Događaji u organizaciji BAFE-a jesu povod za okupljanje umetnika i studenata koji dobijaju priliku da rade u struci i da stečena znanja primene u praksi.
BAFE se održava dva puta godišnje, već tri godine zaredom, a ovo je njegovo sedmo izdanje.

40 mladih umetnika i dizajnera iz šest zemalja regiona predstaviće svoje radove na osmom po redu BAFE-u (Belgrade Art Fashion event) koji će se održati od 7 do 9 juna u beogradskom Studentskom kulturnom centru pod sloganom “Building connections”. Program se sastoji iz 3 dana modnih dogadjaja kako bi se omogućila promocija mladih umetnika iz Srbije I regiona a neki od  dizajnera će imati svoje prve samostalne revije.  Osmi po redu BAFE 7 juna će u 20h otvoriti Hrvatcki dvojac iz Zagreba, Me and the Machine kolekcijom NEOnation.  Prvog dana beogradskoj publici predstaviće se još 14 mladih dizajnera. Drugi dan BAFE –a otvara revija „Moulin Rouge”  dizajnera Dominik Gilberta a zatvara body art performans Tatjane Vučinić I Maje Marić koji nastupaju pod brendom Hromo dinamika. Poslednjeg dana, 9 juna svoje kreacije i radove pokazaće još 11 mladih dizajnera iz Srbije, Makedonije i Slovenije. VIII  BAFE zatvaraju Stefan Koković svojom prvom revijom  koji je odranije poznat Bafe publici od kada se predstavio kao fotograf kao i Marina Micanović koja dolazi sa njujorškog Fashion week-a.
Balkan Art Fashion Event" je alternativna modna manifestacija, koja se održava četvrtu godinu zaredom, dva puta godišnje u proleće i jesen.  Nastala je sa idejom da promoviše prvenstveno domaću, a zatim i regionalnu modnu scenu i pruži šansu mladim, nedovoljno afirmisanim dizajnerima da prikažu svoj talenat kako stručnoj, tako i širokoj publici.
Posebna pažnja posvećuje se pomaganju razvoja onih autora koji modu i odevanje ne shvataju samo kao industriju, već i kao svojevrstan umetnički izraz, performans koji se odvija jednako na modnoj pisti i na ulici.

29. septembar - 2. oktobar
sreda, 28. septembar u 13.00 Happy centar
PRESS KONFERENCIJA SALONA STRIPA 2016.
četvrtak, 29. septembar velika sala
18.00h OTVARANJE IZLOŽBI SALONA   
20.00h SVEČANO OTVARANJE SALONA / DODELA NAGRADA
18.30 - 21.00 / PRATEĆI PROGRAM - otvoreno kosplej takmičenje za najbolji kostim, najoriginalniji izbor lika i najbolje dočaran lik iz sveta stripa  / nagrade crater vfx training centra, domaćih strip izdavača i organizatora festivala
REČ UREDNIKA: Međunarodni salon stripa je festival devete umetnosti kojeg, od svog osnivanja 2003. godine, organizuje i vodi Srećna galerija Studentskog kulturnog centra Beograd, kao svoj redovni redakcijski program. Festival je neprofitnog karaktera i predstavlja najsveobuhvatniji strip projekat u Srbiji i jednu od najznačajnijih manifestacija devete umetnosti u regionu. Kroz izlagački i edukativni program, Salon stripa je koncepcijski  zasnovan na: takmičenju po međunarodnom konkursu autora svih uzrasta iz svih zemalja sveta; gostovanju najrelevantnijih svetskih strip autora; revalorizaciji domaćeg strip stvaralaštva; afirmaciji domaćeg strip izdavaštva; afirmaciji mladih autora; popularizaciji stripa i srodnih izraza poput animiranog filma i ilustracije.
Kao kulturološki fenomen domaće umetničke scene, ovaj projekat je strategijski orijentisan na to da čuva i revitalizuje bazične vrednosti likovne umetnosti i književne kulture, kao i da, pored klasičnih likovnih formi u devetoj umetnosti, afirmiše i pojavnosti savremenog umetničkog izraza autentičnog grafizma i naracije.  U revijalnom delu programa, ovogodišnjeg četrnaestog po redu festivalskog izdanja, Salon stripa donosi program i veliku restrospektivnu izložbu jednog od najznačajnijih autora savremenog britanskog stripa, Brajana Talbota. Svakako, zbog eminentnosti samog umetnika a i zbog činjenice da se radi o autoru čija su dela kod nas već uveliko prevođena, u redakciji izdavačkih kuća Omnibus / Modesty stripovi (Ćerke, Priča o jednom lošem Pacovu) i Darkwood (Granvil - Maštarija, Granvil - Ljubavi moja), gostovanje Brajana Talbota na ovogodišnjem festivalu ističemo kao prioritet međunarodnog programa. Čitalačka publika je ovog autora mogla da upozna kroz rad u okviru poznatog britanskog SF strip-časopisa 2000 AD, kroz sardnju sa čuvenim Alanom Murom, kao i sa piscem Patom Milsom koji je takođe bio gost ovog festivala. Između ostalog, Brajan Talbot je četiri godine radio za američki DC na Helblejzeru (sa Džejmijem Delanom), Sendmenu (sa Nilom Gejmanom), Betmenu, kao i na serijalu The Nazz (sa Tomom Vajčom). U ovom delu programa, takođe kao gost festivala uzeće učešće i Meri M. Talbot, supruga i scenaristkinja nekoliko njegovih dela među kojima je kod nas najpoznatiji grafički roman Ćerke, priča o ćerkama Džejmsa Džojsa i njegovog istoričara - o Luciji Džojs i samoj Meri Talbot, o njihovom detinjstvu i drami međusobnih porodičnih odnosa.
Drugi važan segment programa gostiju na ovogodišnjem festivalu jeste učešće i retrospektivna izložba radova Petra Meseldžije, srpskog strip autora, slikara i ilustratora koji od 1991. godine živi i radi u Holandiji. Izložba Od strip kvadrata do slike koncipirana je kao pregled jednog svojevrsnog opusa ovog izuzetnog umetnika čija se polivalentnost umetničkog izraza ogleda kroz strip, ilustraciju, crtež i sliku. Radovi Petra Meseldžije danas su u privatnim i muzejskim kolekcijama u Srbiji, Holandiji, SAD-u, Kanadi, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Hongkongu, Indoneziji i Italiji.
Kao ekskluzivni program 14. međunarodnog salona stripa izdvajamo ovogodišnju Nagradu za životno delo - Specijalno priznanje za doprinos srpskom stripu i učešće na programu Festivala njenog laureata, proslavljenog evropskog strip autora, karikaturiste i ilustratora Gradimira Smuđe.
U segmentu programa vezanog za film i animaciju ove godine će biti prikazani opusi švajcarskog autora Žorža Švicgebela u izboru filmova teoretičarke Andrijane Ružić kao i stvaralaštvo hrvatske umetnice Helene Klakočar u domenu animiranog filma kao i njoj posvećen dugometražni dokumentarni film Bešumna kretanja Helene Klakočar,  u produkciji Veljka Krulčića i zagrebačke kuće Vedis.
Međunarodni salon stripa SKC Beograd svake godine se tradicionalno održava u periodu od četvrtka do nedelje, tokom poslednje sedmice septembra. Program 14. po redu Salona stripa biće upriličen od 29. septembra do 2. oktobra u svim prostorima SKC-a. Svi programi su besplatni i profilisani za posetioce svih uzrasta. Dobro došli u SKC, na naš najveći festival devete umetnosti!
Miki Pješčić, urednik Salona stripa

GOSTI SALONA:
BRYAN TALBOT (UK)
Brajan Talbot smatra se “kumom” savremenog britanskog andergraund stripa. Njegove prve ilustracije objavljene su 1969. godine u Malornu, časopisu Britanskog tolkinovskog društva. Talbot je potom sarađivao sa svojim kolegom sa studija, Bonkom, na jednom kratkom stripu za nedeljne fakultetske novine. Po završetku fakulteta, nastavio je rad u andergraund publikacijama, između ostalog na ediciji Brain Storm Comix za Alchemy Press. Prva tri izdanja čine Hakenbušovu trilogiju, reprintovanu 1982. godine u knjizi Brainstorm!. Alan Mur je potom pretvorio Hakenbuša u Čestera Vilijamsa za DC-jev serijal Čudovište iz Močvare (Swamp Thing). Talbot je radio i ilustracije za niz nemačkih RPG knjiga, kao i naučnofantastični strip Scumworld za rok nedeljnik Sounds.
Stvaranje epske sage Avanture Lutera Arkrajta (The Adventures of Luther Arkwright), Talbot je počeo 1978. godine. Bila je to jedna od prvih britanskih grafičkih novela. Povezujući različite žanrove i eksperimentalne tehnike naracije, ovaj serijal postao je izuzetno uticajan i stekao je kultni status. Treća novela iz serijala, naslovljena Srce imperije (Heart of Empire) koju je 2001. objavio Dark Horse, izašla je i na CD-u, sa komentarima i brojnim dodatnim vizuelnim sadržajem. Grafička novela Priča o jednom lošem pacovu (The Tale of One Bad Rat) osvojila je brojne nagrade i pojavila se na godišnjoj listi preporučene literature za čitanje Njujork Tajmsa.
Talbot je 1983. godine počeo da radi za 2000AD. Zajedno sa piscem Patom Milsom uradio je tri knjige na serijalu Nemesis the Warlock koje je kasnije reprintovao Titan Books. Potom je četiri godine radio za američki DC na Helblejzeru (sa Džejmijem Delanom), Sendmenu (sa Nilom Gejmanom), Betmenu, kao i na serijalu The Nazz (sa Tomom Vajčom). Tokom svoje karijere uradio je veliki broj stripova i ilustracija za raznorazne publikacije kao što su Imagine, Street Comics, Slow Death, Vogarth, the Paradox Press Big Books, Stardust, Transmetropolitan, The Radio Times, Wired, Knockabout i Manchester Flash. Zajedno sa scenaristom Matijasom Šultajsom stvorio je Brainworms za Xpresso, a sa DC-jem je nastavio saradnju kroz miniserijal The Dead Boy Detectives. http://www.bryan-talbot.com/ (Iz Lambiek strip enciklopedije)

MARY M. TALBOT (UK)
Meri Talbot je međunarodno priznati istraživač rodnih, jezičkih i studija moći, koja se sada posvetila i pisanju grafičkih novela. Njena prva novela, nastala u saradnji sa Brajanom Talbotom, Ćerke (Dotter of her Father's Eyes), osvojila je Kosta nagradu 2013. godine. Druga, Sally Heathcote, Suffragette, u saradnji sa Kejt Čarlsvort i Brajanom Talbotom, objavljena je 2014. Njeno špansko izdanje osvojilo je nagradu za najbolju inostranu grafičku novelu koju dodeljuju Gremio de Libreros de Madrid i Splash Segunt Cómic. Treća, The Red Virgin and the Vision of Utopia, takođe sa Brajanom Talbotom, objavljena je maja 2016. godine. Meri je sarađivala sa Kejt Čarlsvort na jednom poglavlju distopijske naučnofantastične grafičke novele IDP: 2043, sa Alvinom Talbotom na kratkom stripu Cross: A Political Satire Anthology i ponovo sa Kejt i Brajanom na priči koja će biti objavljena u antologiji Amnesti Internešenela. Meri je osnivač i pokrovitelj međunarodnog strip festivala Lejks.

PETAR MESELDŽIJA (RS/NL)
Petar Meseldžija rođen je 1965. godine u Novom Sadu. Karijeru je započeo 1981. godine objavljivanjem strip-serijala Krampi u Stripoteci, jednom od najpoznatijih strip časopisa pređašnje Jugoslavije. Usledila je serija kraćih stripova crtanih najčešće po scenariju Dušana Vukojeva, a zatim i rad na licencnom stripu Tarzan. Diplomirao je na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo. Uporedo sa studijama i dalje se bavio stripom, ali sve više i ilustracijom. Svoju prvu knjigu Peter Enkorak, autora Terija Džonsa, u izdanju Mladinske knjige iz Slovenije ilustrovao je 1991. godine.
Pred kraj iste godine preselio se u Holandiju. Ubrzo potom prestao je da se bavi stripom i u potpunosti se posvetio ilustraciji i slikarstvu.  Tokom devedesetih naslikao je oko 120 postera i čestitki pretežno za Verkerke Reprodukci iz Holandije. Za Grim Pres, izdavača sa Tajvana, uradio je 33 ilustracije u boji za  knjigu Kralj Artur i vitezovi okruglog stola. Za američki Skolastik slika 11 naslovnih strana za knjige dečije fantastike. Prvu samostalnu izložbu ilustracija i slika imao je 1998. godine u galeriji Tjalf Sparnai u Amsterdamu.
Učestvovao je na mnogim zajedničkim izložbama u Jugoslaviji, Holandiji i Americi. Radovi su mu objavljivani u različitim časopisima i knjigama širom sveta. Dobitnik je više nacionalnih i internacionalnih nagrada, među kojima su i Plaketa Zlatnog pera Beograda 1994; nagrada žirija na 59. svetskoj konvenciji naučne fantastike 2001. u SAD; Srebrne nagrade za 1997. i 2003, kao i Zlatna nagrada za 2009. koju dodeljuje godišnjak Spektrum – Najbolja savremena fantastična umetnost.
Od njegovih samostalnih projekata najznačajniji su knjige Legenda o Baš Čeliku (2008, Zmaj, Srbija i 2010, Flesk Publications, USA), i Knjiga o džinovima (2015, Flesk Publications, USA i System Comics, Srbija).
Petar i dalje nastavlja da radi na novim knjigama, kao i na slikama. Originali njegovih radova nalaze se u muzejskim i privatnim kolekcijama u Srbiji, Holandiji, SAD-u, Kanadi, Francuskoj, Belgiji, Nemačkoj, Hongkongu, Indoneziji i Italiji. (www.petarmeseldzijaart.com)

HELENA KLAKOČAR (HR), gost izdavačke kuće VEDIS, Zagreb
Rođena je 1958. godine. Diplomirala je na Akademiji likovnih umetnosti u  Zagrebu, odsek grafike, a potom na Akademiji  likovnih umetnosti u Tilburgu, Holandija, odsek filmska animacija. Počev od 1999. objavila je više knjiga ilustracija i grafičkih novela: Nemirno more, Veliko putovanje i Mali koraci od velikog značenja. Knjiga Nemirno more objavljena je u Belgiji, Italiji, Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj.  Izdanje na francuskom jeziku dobilo je nagradu Najbolja knjiga stranog autora na strip festivalu u Angulemu (2000), te Specijalnu nagradu radija FranceINFO. Učestvovala je u mnogim internet strip projektima, izložbama i bijenalima ilustracije. Sa grupom Zzot napravila je nekoliko strip projekata objavljenih u Poletu i  instalaciju vezanu za filmsku umetnost i animaciju -  Animation machine: Zootrop, koja je predstavljena u Marselju i Zagrebu. Izlagala je radove na mnogim svetskim strip festivalima.
Sarađivala je na više filmova i grupnih projekata, prikazivanih na međunarodnim festivalima, između ostalih i na beogradskom Festivalu  alternativnih filmova 1983. (glavna nagrada) i Dokumentarnom filmskom festivalu u Klermon-Feranu 1995. godine (najbolji film festivala). www.helenaklakocar.com

PROGRAM FILMA I ANIMACIJE:
ANDRIJANA RUŽIĆ: ANIMIRANI FILMOVI ŽORŽA ŠVICGEBELA (CH),  predavanje / projekcija filmova
Naslikana muzika u animiranim filmovima Žorža Švicgebela
Žorž Švicgebel (1944, Reconvilier) nezavisni je švajcarski režiser kratkometražnih animiranih filmova. Prvi autorski projekat, Ikarov let, napravio je 1974. godine, u gvaš tehnici na celu. Okarakterisao ga je kao „poentilističku muzičku ilustraciju“ baroknih nota Fransoa Kuprena. Godine 2015. predstavio je svoj poslednji film, Kralj vilenjaka, inspirisan Geteovom istoimenom poezijom. Film je rađen u tehnici akrilika i pastela na celu i obogaćen je muzikom Šuberta i Lista, koju izvodi njegov sin Luj Švicgebel.
Vizuelno raskošni filmovi ovog stidljivog i introvertnog autora sasvim su autentični te prepoznatljivi za svakog poznavaoca kratke animirane forme. Švicgebel već dugi niz godina istražuje, kroz medijum animacije, mogućnost da spoji slikarstvo i muziku u neponovljivi filmski doživljaj. Njegova dela nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim samim tim što predstavljaju jedinstvenu sinergičku i kinetičku sintezu slikarstva, književnosti i klasične muzike. Žorž i dalje radi u tradicionalnoj animacijskoj tehnici i kompletan je autor svojih ostvarenja. Do sada je ostvario 15 kratkometražnih filmova za koje je dobio brojne nagrade na svim najvećim svetskim festivalima animiranog filma. (Andrijana Ružić)
Na Salonu stripa publika će imati priliku da vidi sledeće animirane filmove Žorža Švicgebela: Ikarov let (1974), 3' /  78 R.P.M. (1985), 4' / Godina jelena (1995), 5'15 /  Devojka i oblaci (2000), 4'30 / Ljubavna priča (2011), 7'10 / Na putu (2012), 3'30 / Kralj vilenjaka (2015), 5'30

HELENA KLAKOČAR: PROŠLOST - SADAŠNJOST - BUDUĆNOST I NOVE FORME DELOVANJA, ilustrovano predavanje / projekcija animiranih filmova
Na Salonu stripa publika će imati priliku da vidi sledeće filmove i eksperimentalne video radove Helene Klakočar: Pleši,  čudovište, na moju nežnu pesmu, 10 min, 2d, grupa Zzot, producent  Kugla glumište,   1984. / Tai - chi, sa M. Manojlovićem, 6 min, 2d, Zagreb film, 1989. / Reklame za Galeriju ESCE, Zagreb, 1990. /  Experimentalni video radovi: Vlaga, Mraz i So - 1 i 2,  8 min, 2013. i 2015. / Podmornice, 4 min, 2015, kao i dugometražni dokumentarni film: BEŠUMNA KRETANJA HELENE KLAKOČAR, scenario: Veljko Krulčić; režija: Srđan Segarić; kamera: Robert Kalčić; montaža: Igor Modrić, Veljko Segarić; muzika: Igor Karlić; produkcija: Vedis, Zagreb, Hrvatska, 2016; producent: Veljko Krulčić; trajanje: 26 min.

SPECIJALNE NAGRADE I PRIZNANJA:
SPECIJALNO PRIZNANJE ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU
Dobitnik: Gradimir SMUĐA (1956), Luka, Italija
Gradimir Smuđa rođen je 1956. godine u Novom Sadu, gde je završio srednju umetničku školu, odsek za grafiku. Diplomirao je 1982. na Fakultetu  primenjenih umetnosti u Beogradu. Potom se vraća u Novi Sad, gde se naredne godine zaposlio kao karikaturista i ilustrator Dnevnika. U istoimenoj novinsko-izdavačkoj kući ilustrovao je i neka druga izdanja.
Za svoj rad na polju karikature dobio je brojne nagrade na domaćim i inostranim konkursimа: na jugoslovenskom konkursu Pjer beogradskog dnevnog lista Večernje novosti pripala mu je druga nagrada 1980. i 1987, treća nagrada 1985, a 1989. godine konačno i prva. Oktobarsku nagradu grada Novog Sada primio je 1988. Priznanja za svoje crteže je dobio u Japanu (specijalna nagrada konkursa dnevnog lista Yomiuri Shimbun 1987), Kanadi (konkurs u Montrealu), Italiji (nagrada Zlatna palma u Bordigeri, koju je primio lično od jednog od svojih idola, Giljerma Mordilja), Holandiji (Zlatna lala u Amstelvinu). Svoje radove je 14 godina objavljivao i u švajcarskom satiričnom listu Nebelšpalter koji mu je 1992. objavio prvu knjigu karikatura Circo dell Arte.
Godine 1994. seli se u italijansku Luku, grad poznat po svetskom strip festivalu. Smuđa se od 2001. bavi isključivo stripom. Za francuskog izdavača Delkur objavio je osam albuma stripa:  Vinsent i Van Gog (Vincent et Van Gogh 1 & 2), Kabare muza (Le Cabaret des Muses 1-4), Nit umetnosti (Au fil de l'Art 1 & 2). Njegovi albumi prevedeni su na mnoge svetske jezike, a objavljeni su i u Srbiji, kod beogradskih izdavača Politika (u časopisu Politikin zabavnik) i System Comics, dok je Vinsent i Van Gog izdao novosadski SKC.
Sam je bio scenarista svojih stripova sve do serijala Nit umetnosti, objavljenog 2015, čiji je tekst napisala njegova ćerka Ivana. To je svojevrsni stripovani bukvar koji prati razvoj slikarstva od pećine Lasko do Pikasa. U Srbiji je izašao najpre u nastavcima u Politikinom zabavniku (zapaženi prevod Olje Petronić), a potom je System Comics oba originalna albuma objavio u jednoj knjizi.
Smuđa je ilustrovao plakate za salone stripa, ali i nekoliko dečjih knjiga o životinjama, uglavnom u dobrotvorne svrhe. Održao je preko 40 samostalnih izložbi u Srbiji (galerije Matice srpske i UPIDIV-a u Novom Sadu, Francuski institut u Beogradu) i inostranstvu (galerije u Lucernu, Bazelu, Hanoveru, Parizu, Forte dei Marmi, Bloa i Briselu). Slobodan Ivkov

SREĆKO JOVANOVIĆ - NAGRADA IZDAVAČKE KUĆE DEČJE NOVINE DOSITEJ I OPŠTINE GORNJI MILANOVAC:
Dobitnik: Branislav KERAC, Novi Sad
Branislav Kerac rođen je 1952. godine u Novom Sadu. Stripom se profesionalno bavi od 1975. godine, kada počinje da radi za izdavačku kuću Dnevnik iz Novog Sada, na serijalu Poručnik Tara. Za Dnevnik radi serijal Veliki Blek, a sa Svetozarom Obradovićem kreira strip Troje nesalomljivih. Od 1979. godine sarađuje sa izdavačkom kućom Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Tu radi na popularnim serijalima Kobra i Cat Claw. Serijal Cat Claw je objavljivan u Skandinaviji i u SAD. Na prostorima bivše Jugoslavije popularna Olučarka doživela je više izdanja.
U novosadski Forum-Marketprint prelazi 1982. godine, gde je bio okosnica rada na licencnom stripu – Tarzan, kao i na serijalu Balkan Ekspres. Paralelno radi i na stripu Billy The Pljuc, kao i na kratkim vestern i drugim pričama. Za američki Dark Horse crtao je serijale The Ghost, Aleida i Black Pearl. Autor je četiri ilustrovane knjige: Junaci narodnih pesama, 1804, 1389. i Sveti Sava. Sredinom devedesetih bavio se muzikom i sa bendom Gerometal objavio dva albuma.
U prvoj deceniji ovog veka radio je tek povremeno stripove (Jack Seaborn i Zabava za celu porodicu), ali se stripu vraća na velika vrata 2012. godine kada sklapa ugovore sa Bonelijem (Zagor) i Delkurom (Gangs, Linije fronta i Krvave kraljice).

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2015/2016.
Dobitnik: SYSTEM COMICS, Beograd

PRIZNANJE ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2015/2016.
Dobitnik: ČAROBNA KNJIGA, Beograd

OBELEŽAVANJA JUBILEJA SRPSKOG STRIPA:
• 80 godina od pokretanja strip časopisa Mika Miš
• 50 godina od pokretanja strip časopisa Miki
• 20 godina leskovačke škole stripa Nikola Mitrović Kokan
• 15 godina edicije Strip Pressing

KONKURS 14. MEĐUNARODNOG SALONA STRIPA:
Žiri u sastavu: Željko Pahek, strip crtač i scenarista, predsednik žirija; Dragana Stojiljković, strip scenarista;  Milan Miletić, strip autor; Boban Savić Geto, strip autor i ilustrator i Aleksandar Zograf, strip autor, dodeliće 29. septembra 2016. godine, na svečanoj ceremoniji otvaranja Salona sledeće nagrade: Grand Prix,  Nagradu za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip jezika, Nagradu za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip jezika, Nagradu za najbolji scenario, Nagradu za najbolji crtež, Specijalnu nagradu žirija za inovaciju u strip umetnosti, kao i Nagrade žirija u kategoriji takmičara do 15 godina: Mladi LAV, Specijalnu nagradu žirija za najbolju ideju, Specijalnu nagradu žirija za zreo i maštovit izraz i Specijalnu nagrada žirija za najmlađeg autora.

IZVOD IZ PROGRAMA:
IZ ISTORIJE SRPSKOG STRIPA: KUZNJECOV I SOLOVJEV - DVA ČAROBNJAKA BEOGRADSKOG KRUGA, autor izložbe ZORAN ĐUKANOVIĆ
Dvojica genija Konstantin Kuznjecov (1895-1980) i Sergej Solovjev (1901-1975), uz Đorđa Lobačeva i Nikolu Navojeva, najznačajniji su autori stripa iz Beogradskog kruga tridesetih godina prošlog veka. Beogradski krug je bio inicijalni nukleus stripske kulture u Srbiji u vreme kada se strip kao novinska forma tek planetarno razvijao. Plodotvorni paradoks Beogradskog kruga jeste to da su ga sačinjavali mladi ljudi, izbeglice od revolucije u Rusiji koji su oberučke prihvatili američki avanturistički strip sjedinjavajući ga sa svojom književnom tradicijom i vizuelnim uticajima ruskog folklora i bajki. Ovo jedinstveno ukrštanje kulturnih uticaja rodilo je autentičan novinski strip u Srbiji.
Kuznjecov i Solovjev su istovremeno kreativni antipodi. Solovjev je univerzalno prepoznatljiv, perfekcionista i uvek elegantnog crteža, dok je Kuznjecovljev genij zagonetniji, prepun stilskih transformacija i iznenađenja. Zajedno čine ključne umetnike u povezivanju stripa sa kulturom drugih medija - književnosti, filma, slikarstva i grafike. Izložba se fokusira na njihove inovacije u vizuelnom jeziku stripa, crtačko majstorstvo, moćne igre svetlosti i tame, filmičnost, savršenstvo kompozicije i vizuelnog pripovedaštva - njihov doprinos jeziku stripa u formiranju.  (Zoran Đukanović)
IN MEMORIAM:
ZDRAVKO ZUPAN (1950 - 2015)
Zdravko Zupan (1950 - 2015) beogradski istoriograf stripa, umetnik, izdavač i urednik, završio je Grafičku tehničku školu, a potom nastavio studije na likovnom odseku Visoke poslovne škole u Beogradu.
Prvi strip objavio je u listu Mali Jež 1965. godine. Već 1967. postao je stalni saradnik preduzeća Dečje novine iz Gornjeg Milanovca. Od 1983. do 1988. sa scenaristom Lazarom Odanovićem crtao je licencni serijal Tom i Džeri za zagrebačku Vjesnikovu pres agenciju. Početkom 90-ih godina prema tekstovima uglednog evropskog scenariste Fransoaza Korteđanija za francuski časopis Le Journal de Mickey crtao je strip Miki Maus. Zapažen je bio njegov album Miki i Baš-Čelik nastao prema scenariju Nikole Maslovare koji je objavila Politika. Najpoznatije Zupanove autorske stripske serije su Zuzuko i Munja uz koje je odraslo više generacija.
Ogledao se kao izdavač popularnih izdanja za decu: Munja zabavnik, Munja strip i Munja bojanka, kao i stripofile: Cepelin, Ekstra cepelin, Edicija reprinti)
Zupan je bio naročito aktivan kao istoričar stripa i njegov metodičan rad bio je od posebnog značaja za valorizaciju stripa na teritoriji bivše Jugoslavije. Najvažniji objavljeni radovi Zdravka Zupana su monografije Istorija jugoslovenskog stripa  (sa S. Draginčićem, 1986), Vek stripa u Srbiji (2007), Veljko Kockar - strip, život, smrt (2009), Zigomar (2011), kritički leksikon Stripovi koje smo voleli (sa Ž. Tamburićem i Z. Stefanovićem, 2011), i specijalno izdanje časopisa Gradac, posvećeno Andriji Mauroviću (2012). Organizovao je više značajnih izložbi stripa u zemljama bivše Jugoslavije i inostranstvu. Bio je član sekcije istoričara umetnosti ULUPUDS od 1987. godine i dugogodišnji saradnik Međunarodnog salona stripa SKC Beograd. Za svoj rad na stripu dobio je više priznanja, među kojima i Salonovu nagradu za životno delo – Specijalno priznanje za doprinos srpskom stripu 13. Međunarodnog salona stripa SKC Beograd 2015. godine.

PROGRAM SALONA:
četvrtak, 29. septembar
15.00-22.00 Happy centar: BERZA STRIPA
u 18.00 OTVARANJE IZLOŽBI SALONA 2016.
Srećna galerija: KONKURS 2016 – IZLOŽBA NAGRAĐENIH RADOVA
mala sala: KONKURS 2016 – IZLOŽBA NAJUSPELIJIH RADOVA
Galerija: BRYAN TALBOT (Velika Britanija), retrospektivna izložba gosta Salona
Velika sala: IZ ISTORIJE SRPSKOG STRIPA: KUZNJECOV I SOLOVJEV – DVA ČAROBNJAKA BEOGRADSKOG KRUGA, autor izložbe Zoran Đukanović
Novi prostor: PETAR MESELDŽIJA (Srbija/Holandija): OD STRIP KVADRATA DO SLIKE, retrospektivna izložba gosta Salona
Galerija Cirkus: GRADIMIR SMUĐA – DOBITNIK PRIZNANJA ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU, dokumentarna izložba
u 18.30 PRATEĆI PROGRAM / KOSPLEJ SALONA 2016.
u 20.00 velika sala: CEREMONIJA SVEČANOG OTVARANJA SALONA I DODELA NAGRADA
petak, 30. septembar
11.00-22.00 Happy centar: BERZA STRIPA
u 16.00 velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA DOMAĆEG STRIPA 2015/2016: SYSTEM COMICS, Beograd, promocija izdavača
u 16.45 velika sala: ŽAN-LIK ISTIN, DEJAN NENADOV: LEGENDA O ISU, Komiko, 2016, predstavljanje integralnog izdanja trilogije i razgovor s našim proslavljenim autorom Dejanom NENADOVIM
u 17.30 velika sala: ALEM ĆURIN: LIST VODE - ATLANTIDA (strip o Hugu Pratu, 2x2, Zagreb, Hrvatska, 2015), promocija albuma
u 18.15 velika sala: MODESTY STRIPOVI I MODESTY COMICS U KONTEKSTU DOMAĆEG STRIPSKOG IZDAVAŠTVA, Žika Tamburić, urednik, sa autorima i kritičarima
u 19.00 velika sala: BRAJAN I MERI TALBOT (Velika Britanija), predstavljanje gostiju Salona
u 20.00 Galerija: BRAJAN I MERI TALBOT (Velika Britanija), potpisivanje albuma
u 20.00 velika sala: HELENA KLAKOČAR: PROŠLOST – SADAŠNJOST – BUDUĆNOST I NOVE FORME DELOVANJA, ilustrovano predavanje / projekcija animiranih filmova (Pleši,  čudovište, na moju nežnu pesmu, 10 min, 2d, grupa Zzot, producent  Kugla glumiste,   1984. / Tai - chi, sa M. Manojlovićem, 6 min, 2d, Zagreb film, 1989. / Reklame za Galeriju ESCE, Zagreb, 1990. / Eksperimentalni video radovi: Vlaga, Mraz i So - 1 i 2,  8 min, 2013. i 2015. / Podmornice, 4 min, 2015)
u 20.45 velika sala: PROMOCIJA NAJNOVIJIH STRIP IZDANJA HELENE KLAKOČAR (Vedis, Zagreb). govore: Helena Klakočar Veljko Krulčić
u 21.15 velika sala: DOKUMENTARNI FILM: BEŠUMNA KRETANJA HELENE KLAKOČAR, scenario: Veljko Krulčić; režija: Srđan Segarić; kamera: Robert Kalčić; montaža: Igor Modrić, Veljko Segarić; muzika: Igor Karlić; produkcija: Vedis, Zagreb, Hrvatska, 2016; producent: Veljko Krulčić; trajanje: 26 min. (U filmu govore: Krešimir Zimonić, Dušan Gačić, Branka Hlevnjak, Woostok, Aleksandar Zograf...)

subota, 1. oktobar
11.00 - 22.00 Happy centar: BERZA STRIPA
12.00 – 14.00 Novi prostor: PETAR MESELDŽIJA: MASTER CLASS - ILUSTRACIJA (pregled portfolija mladih ilustratora. Broj ograničen na osam autora. Prijavljivanje na srecnagalerija@gmail.com)
u 16.00 velika sala: PROMOCIJA 8. BROJA STRIP MAGAZINA STRIPOLIS, Kulturni centar, Zrenjanin
u 16.30 velika sala: JOVAN GVERO: NS STRIP VIKEND, promocija festivala
u 17.00 velika sala: KARTON SITI – PREZENTACIJA KNJIGE, Žika Tamburić, urednik, sa autorima i kritičarima
u 18.00 velika sala: PETAR MESELDŽIJA (Srbija/Holandija): predstavljanje gosta Salona
u 19.00 Novi prostor: PETAR MESELDŽIJA, potpisivanje albuma
u 19.00 Galerija: BRAJAN I MERI TALBOT (Velika Britanija), potpisivanje albuma
u 20.00 velika sala: GRADIMIR SMUĐA – DOBITNIK PRIZNANJA ZA DOPRINOS SRPSKOM STRIPU, predstavljanje laureata
u 20.45 velika sala: GRADIMIR SMUĐA, potpisivanje albuma

nedelja, 2. oktobar
11.00 - 22.00 Happy centar: BERZA STRIPA
u 16.00 velika sala: PROMOCIJA IZAVAČA
u 16.30 velika sala: PRIZNANJE SALONA ZA NAJBOLJEG IZDAVAČA INOSTRANIH STRIP IZDANJA U SRBIJI 2015/2016:  ČAROBNA KNJIGA, Beograd, promocija izdavača
u 17.30 velika sala: SAKURABANA BEOGRAD, prezentacija programskih aktivnosti
u 18.00 velika sala: ŽIKA BOGDANOVIĆ - ŽIVOT U VEČNOJ SADAŠNJOSTI  I DRUGE KNJIGE / PEGAZ, Revija za istoriju i teoriju stripa... dvobroj 12-13/14-15, promocija izdanja / razgovor. Govore: Žika Bogdanović, Slobodan Ivkov 
u 19.00 velika sala: ZORAN ĐUKANOVIĆ: STRIP KAO SPECIFIČNI JEZIK UMETNOSTI - FILMIČNOST U STRIPU, predavanje
u 20.00 velika sala: ANDRIJANA RUŽIĆ (Italija): ANIMIRANI FILMOVI ŽORŽA ŠVICGEBELA (Švajcarska), predavanje / projekcija filmova  (Ikarov let (1974), 3' / 78 R. P. M. (1985), 4' / Godina jelena (1995), 5'15 / Devojka i oblaci (2000), 4'30 /Ljubavna priča (2011), 7'10 / Na putu (2012), 3'30 / Kralj vilenjaka (2015), 5'30

(Međunarodni salon stripa zadržava pravo izmene i dopune programa)
(Radno vreme galerija tokom trajanja Salona je 10,00 – 20,00)
više informacija na:
www.salonstripaskc.rs
www.facebook.com/comicsfest
srecnagalerija@gmail.com

subota, 29. oktobar 22.00-04.00  velika sala
U saradnji sa Studentskim kulturnim centrom i Teatrom 78, Institut Tango Natural drugu godinu zaredom organizuje Internacionalni festival tango stvaralaštva dece i mladih - TANGIRA ME. Veliko plesno veče za više stotina tangerosa trajaće do ranih jutarnjih časova, a obuhvatiće nastupe mladih plesnih parova iz zemlje i regiona, kao i nastup orkestra Tanguango.